Hidratacija kod osoba sa spinalnom povredom

Jednog jutra na safariju u Tanzaniji bio sam direktno izložen suncu. Nisam pio dovoljno tečnosti i u kombinaciji sa slabim doručkom i neispavanošću, došlo je do pregrevanja organizma. Sve mi je bilo belo pred očima, nisam mogao da pričam i vrtelo mi se u glavi. Bio sam veoma blizu toplotnog udara, a verovatno i smrti.

Sledećih sat vremena sam rashlađivao svoje telo i unosio tečnost i šećer kako bih se „podigao".

Šta mi se u stvari dogodilo?

Hidratacija kod osoba sa povredom kičme, naročito u letnjim mesecima, kada vrućine dostižu ekstremne temperature, od suštinskog je značaja. Ona ne samo da hladi telo, već i poboljšava cirkulaciju u organizmu, funkcionisanje sistema za varenje i smanjuje rizik od infekcija urinarnog trakta.

Ja sam tog jutra u Tanzaniji potcenio važnost hidratacije.

Tečnost unesena u organizam, u stvari, reguliše telesnu temperaturu tako što nevidljivo otpušta nastalu toplotu preko kože. Pretvara vodu u paru, koja zatim izlazi preko kože iz organizma. To se naziva nevidljivo disanje kože ili perspiracija. Kada je vreme toplo i kada se temperatura u organizmu podigne, senzori za toplotu koji su smešteni u koži i deo mozga, hipotalamus, stimulišu znojne žlezde, znojnice, koje utiču na perspiraciju i znojenje, pri čemu se održava normalna telesna temperatura i otpušta suvišna toplota. Međutim, ova fiziološka funkcija kod osoba sa povredom kičmene moždine u najčešćem broju slučajeva ne odvija se na opisan način.

Većina osoba sa spinalnom povredom kao što je slučaj kod mene, nakon povrede izgubi sposobnost znojenja i samim tim mogućnost da se organizam putem znojenja rashladi prirodnim putem. Možemo reći da je centar za termoregulaciju „izgubio kompas" i informacije o pregrevanju tela stižu do mozga sa zakašnjenjem. To često može biti i opasno, jer može doći do toplotnog udara ako se organizam dovoljno ne rashladi, ili većim unosom tečnosti u organizam ili nekom drugom metodom rashlađivanja.

„Normalan" ljudski organizam izbacuje tečnost preko mokrenja, stolice ili znojenja. U mom slučaju, to se odvija kroz mokrenje i stolicu. Kako ne mogu samostalno da mokrim, potrebna mi je kateterizacija, tj. postupak pražnjenja bešike putem katetera koji se umeće u bešiku kroz uretru kako bi kroz njega isticao urin iz bešike izvan tela.

Za vreme visokih temperatura organizam često može da „izvuče" dodatnu tečnost pa prilikom mokrenja imam osećaj da sam dovoljno hidriran, što u stvari i nije slučaj. Za mene je najbolji pokazatelj toga – boja urina! Što je on tamniji i žući, to mi ukazuje da ne unosim dovoljno tečnosti u organizam. Isto se može zaključiti i po mirisu urina. Kada je unos tečnosti u organizam dovoljan, urin treba da bide bistar i svetložute boje i ne treba da ima miris ustajalosti.

Veliki broj ljudi s povredom kičme izbegava unos tečnosti zbog straha od česte kateterizacije, neopuštenosti ili „slobode". Time se u stvari izaziva mnogo više štete i može biti prilično opasno, jer može doći do toplotnog udara. Iako sam već prilično iskusan po pitanju hidratacije, pogotovo jer često putujem po egzotičnim zemljama, gde su temperature mnogo više nego kod nas, dešava mi se da se opustim, ne hidriram se dovoljno i onda snosim posledice takvog ponašanja.

Na primer, kao u slučaju kada sam bio na safariju u Tanzaniji, što sam opisao u uvodu.

U stvari, i sad ponekad odem napolje usred letnjeg dana, opustim se i ne unesem dovoljno tečnosti u organizam. Vrlo često zažalim zbog toga, jer mi se telo toliko pregreje da se nađem u situaciji da se osećam vrlo loše.

U tome trenutku potrebno mi je brzo rashlađivanje organizma i hrana. Ja lično uvek sa sobom nosim prskalicu punu vode bez koje ne bih preživeo leto. Od hrane ponesem i poneku čokoladicu, za svaki slučaj, jer mi u toj situaciji pomaže i brz unos šećera, pogotovo ukoliko nisam dovoljno jeo. Meni lično, najbrže i najefikasnije, osim unosa vode, pomogne neki slatki napitak, banana i nešto čokoladno.

Naravno, sve zavisi od toga gde se u tom trenutku nalazim i koje mogućnosti i opcije rashlađivanja organizma imam, bilo da je to more, klima, mokar peškir ili nešto drugo. Kada vodim računa i kada na vreme pijem dovoljno tečnosti i povremeno se poprskam vodom, šanse da mi se dogodi pregrevanje organizma svedene su na minimum.

Autor bloga: Slaven Škrobot
Važnost zdrave ishrane nakon povrede kičmene moždi...